Zašto je neophodno baviti se ritmom, zvukom, melodijom, pevanjem i sviranjem od prvog dana?To su pitanja na koja će svako od nas dati slične odgovore, ali, kako da ove aktivnosti pretvorimo u svakodnevnu zabavu za decu? O tome nešto više u narednim tekstovima iz Multimedijalne muzičke radionice.

Deca su neumorna u postavljanju pitanja. Kada žele nešto da saznaju, oni će naći način da to i urade. Ako im date zvečku i pokažete kako da njom sviraju, barem jedno dete će Vas upitati šta se nalazi unutra. Ne verujem da će biti posebno zadovoljni Vašim odgovorom, radije će tražiti da sami otvore zvečku i pogledaju sadržaj. Čak će Vas uputiti i na mesto gde stoji čekić.

Iako ovakva pitanja umeju da potpuno poremete koncepciju časa, ne možemo reći da su nebitna. Naprotiv. Treba imati na umu da takva pitanja mogu da pokrenu i lavinu drugih, ali isto tako i da će deca na taj način saznati mnogo više nego što smo nastavnim planom i pripremom bili spremni da im pružimo. Učenje elemenata muzike kroz lično iskustvo pruža deci dublji, smisleniji način razumevanja muzike. Tako muziku stavljate u širi kontekst, pružajući uvid u nauku o zvuku, iskustvima u pokretu tela, intelektualnog koncepta veličina i brojeva, i što je najvažnije, podstičete njihov prirodni nagon da istražuju i ispituju svet oko sebe. Eksperimentisanje sa ritmičkim instrumentima je prirodni način da deca mlađeg uzrasta istražuju muzičke koncepte.

Kako smo se dotakli ovako jednostavnog primera remećenja časa, hajde da vidimo kakve bi posledice ovakvo pitanje, s početka, moglo da ima po nastavak. Kako smo deci probali da objasnimo da se unutar zvečke, na primer, nalaze perlice koje u kontaktu sa plastikom proizvode određen zvuk, mogli bismo i da isprobamo čitav niz drugih punjenja za ovaj instrument. Na primer, kako bi zvečka zvučala kada bi u nju stavili pirinač a kako ako bi unutra bila zrna pasulja? Šta se dešava kada stavimo različite količine istog punjenja? Šta ako nam zvečka nije plastična? Šta ako na raspolaganju imate staklenu flašicu ili metalnu kutiju? Hoće li se zvuk menjati?

Kada iscrpite pitanja o punjenju i posudi, pređite na načine sviranja. Brzo će deca shvatiti da nije sve jedno da li zvečku samo tresu ili je udaraju o otvoreni dlan. Pustite   ih da probaju da proizvedu što više različitih zvukova tako što će na različite načine zveckati. Ili, još bolje reći, svirati. Neka osluškuju kako se zvuk menja ako o zvečku udarate nekim novim instrumentom ili predmetom (drvena olovka, plastična kašika…). Šta se dešava ako zvečku zatvorimo unutar šake? Šta ako je držimo između nekoliko prstiju, a šta ako držimo samo za dršku? A šta se desi ako je obmotamo gumicom? Podelite ih u grupe po različitom punjenju instrumenta, različitoj „posudi“ i načinu proizvođenja zvuka i u zavisnosti od uzrasta, napravite maleni orkestar. Ako se Vaše uši umore od zvuka zvečki, poigrajte se igre u kojoj ona treba da prođe kroz ruke svakog deteta a da ne proizvede ni najtiši zvuk. Pravo uživanje!

Za razliku od nas, odraslih, koji do novih saznanja dolazimo tako što znamo kojoj oblasti pripadaju – matematici, književnosti, fizici…, deca sve uče odjednom. Ako Vas pitaju da li crveni štapići zvuče različito od plavih, to nije razog za čuđenje. Oni su naučili da se boje vezuju za određeni osećaj, dogaćaj, pojavu, pa nije čudno ako ove informacije povežu na način da i boja instrumenata ima značaja na kvalitet zvuka. Trudite se da sa njima istražujete u proizvođenju različitih zvukova i da podstičete njihovu radoznalost i ljubav prema muzici. I ne zaboravite da se uvek dobro zabavljate!

Autor teksta: MULTIMEDIJALNA MUZIČKA RADIONICA

Zapravo, kada malo bolje razmislimo, i nema novih ideja, samo kombinacija već postojećih. Biti kreativan sa muzičkim instrumentima u radu i igri sa decom podrazumeva večite promene i potragu za nečim, za njih, novih i zabavnim. Kada razmišljamo kako da ih zabavimo u vreme muzičkih aktivnosti, evo nekih predloga kako da ideje koje već imate, samo malo izmenite a zauzvrat dobijete velike rezultate.

• Tempo – pevajte (svirajte) mnogo brže ili sporije od pravog tempa.
• Dinamika – pevajte vrlo glasno ili sasvim tiho.
• Boja – svirajte instumente na različitim podlogama: na ćebetu, na drvetu, kartonu.
• Napunite plastične, staklene ili metalne posude različitim punjenjima-perle, pirinač, pasulj.
• Ritam – svirajte ili pustite na CD-u muziku u različitom taktu, valcere, marševe i narodna kola koja treba da prate određenim koracima. Pokazati razliku između koraka za valcer i marša ili kola.
• Ubrzavanje/usporavanje – postepeno ubrzavajte ili usporavajte tempo.
• Stil – pevajte pesmu u potpuno drugačijem stilu od originalnog (hip hop, arija,   rock, uspavanka…)
• Crescendo/decrescendo – postepeno svirajte (pevajte) sve glasnije/tiše.
  
• Staccato/legato – svirajte ili pevajte istu pesmu isprekidano ili vezano.
• Prostor – krećite se kao da ste u kutiji ili na fudbalskom terenu.
• Pozicija instrumenata – držite instrument pogrešno: flautu kao klarinet, gitaru   kao violinu.
• Pozicija tela – svirajte stojeći, sedeći, ležeći, dok plešete ili marširate.
• Neobično sviranje – umesto štapića za sviranje metalofona koristite prste, slamčice, novčiće, nokte, četkice. Gitaru svirajte gudalom ili povlačite žice stiskom palca i kažiprsta.
• Životinje – kako bi različite životinje svirale različite instrumente (kengur koji     drži gitaru u džepu).
• Vruće/hladno – glumite kako bi muzičari svirali instrumente kada bi im bilo       veoma hladno ili vruće.
• Sporo/brzo – glumite kako muzičari sviraju u veoma sporom ili brzom tempu.

Neka ovo budu samo osnovne ideje kako da svakodnevne muzičke aktivnosti obogatite različitim promenama. Ne zaboravite da o svakoj promeni porazgovarate, da je deci objasnite, makar i u jednoj rečenici. Na primer, zbog čega je važno svirati neku kompoziciju u pravom tempu – ako je svirate presporo, niko je neće prepoznati. Podstičite decu da pitaju i trudite se da im uvek date adekvatan odgovor. Na kraju krajeva, što više pitaju, više će naučiti!

Autor teksta: MULTIMEDIJALNA MUZIČKA RADIONICA

Zašto je neophodno baviti se ritmom, zvukom, melodijom, pevanjem i sviranjem od prvog dana? To su pitanja na koja će svako od nas dati slične odgovore, ali, kako da ove aktivnosti pretvorimo u svakodnevnu zabavu za decu? O tome nešto više u narednim tekstovima iz MULTIMEDIJALNE MUZIČKE RADIONICE.

Deca su neumorna u postavljanju pitanja. Kada žele nešto da saznaju, oni će naći način da to i urade. Ako im date zvečku i pokažete kako da njom sviraju, barem jedno dete će Vas upitati šta se nalazi unutra. Ne verujem da će biti posebno zadovoljni Vašim odgovorom, radije će tražiti da sami otvore zvečku i pogledaju sadržaj. Čak će Vas uputiti i na mesto gde stoji čekić.

Iako ovakva pitanja umeju da potpuno poremete koncepciju časa, ne možemo reći da su nebitna. Naprotiv. Treba imati na umu da takva pitanja mogu da pokrenu i lavinu drugih, ali isto tako i da će deca na taj način saznati mnogo više nego što smo nastavnim planom i pripremom bili spremni da im pružimo. Učenje elemenata muzike kroz lično iskustvo pruža deci dublji, smisleniji način razumevanja muzike. Tako muziku stavljate u širi kontekst, pružajući uvid u nauku o zvuku, iskustvima u pokretu tela, intelektualnog koncepta veličina i brojeva, i što je najvažnije, podstičete njihov prirodni nagon da istražuju i ispituju svet oko sebe. Eksperimentisanje sa ritmičkim instrumentima je prirodni način da deca mlađeg uzrasta istražuju muzičke koncepte.

Kako smo se dotakli ovako jednostavnog primera remećenja časa, hajde da vidimo kakve bi posledice ovakvo pitanje, s početka, moglo da ima po nastavak. Kako smo deci probali da objasnimo da se unutar zvečke, na primer, nalaze perlice koje u kontaktu sa plastikom proizvode određen zvuk, mogli bismo i da isprobamo čitav niz drugih punjenja za ovaj instrument. Na primer, kako bi zvečka zvučala kada bi u nju stavili pirinač a kako ako bi unutra bila zrna pasulja? Šta se dešava kada stavimo različite količine istog punjenja? Šta ako nam zvečka nije plastična? Šta ako na raspolaganju imate staklenu flašicu ili metalnu kutiju? Hoće li se zvuk menjati?

Kada iscrpite pitanja o punjenju i posudi, pređite na načine sviranja. Brzo će deca shvatiti da nije sve jedno da li zvečku samo tresu ili je udaraju o otvoreni dlan. Pustite ih da probaju da proizvedu što više različitih zvukova tako što će na različite načine zveckati. Ili, još bolje reći, svirati. Neka osluškuju kako se zvuk menja ako o zvečku udarate nekim novim instrumentom ili predmetom (drvena olovka, plastična kašika…). Šta se dešava ako zvečku zatvorimo unutar šake? Šta ako je držimo između nekoliko prstiju, a šta ako držimo samo za dršku? A šta se desi ako je obmotamo gumicom? Podelite ih u grupe po različitom punjenju instrumenta, različitoj „posudi“ i načinu proizvođenja zvuka i u zavisnosti od uzrasta, napravite maleni orkestar. Ako se Vaše uši umore od zvuka zvečki, poigrajte se igre u kojoj ona treba da prođe kroz ruke svakog deteta a da ne proizvede ni najtiši zvuk. Pravo uživanje!

Za razliku od nas, odraslih, koji do novih saznanja dolazimo tako što znamo kojoj oblasti pripadaju – matematici, književnosti, fizici…, deca sve uče odjednom. Ako Vas pitaju da li crveni štapići zvuče različito od plavih, to nije razog za čuđenje. Oni su naučili da se boje vezuju za određeni osećaj, dogaćaj, pojavu, pa nije čudno ako ove informacije povežu na način da i boja instrumenata ima značaja na kvalitet zvuka. Trudite se da sa njima istražujete u proizvođenju različitih zvukova i da podstičete njihovu radoznalost i ljubav prema muzici. I ne zaboravite da se uvek dobro zabavljate!

Autor teksta: MULTIMEDIJALNA MUZIČKA RADIONICA

U čemu je razlika, pitate se? U tome da li dok slušate muziku radite još nešto – vozite auto, pričate sa decom na zadnjem sedištu i razmišljate kako da izbegnete saobraćajnu gužvu, ili ste potpuno usresređeni samo i isključivo na to što slušate. Kakva je razlika? Ogromna!

Kao što je to za Vas ogromna razlika, tako je i deci. Stoga, evo na šta muzički pedagozi misle kada kažu da deca treba aktivno da slušaju muziku.

Kao prvo, niko neće moći aktivno da sluša ako za to nema određene uslove: ako želite da posvetite neko vreme ovoj aktivnosti, onda sve ostale zaustavite. Bar na početku. Dakle, deca bi trebalo da budu potpuno posvećena isključivo ovoj aktivnosti minimum desetak minuta. Pre nego što počnete, napravite mali uvod pričajući o tome šta ćete slušati. Dakle, nije neophodno da pričate o kompozitoru, o epohama ili muzičkom obliku, važno je da u što više živih slika najavite ono što će mališani imati priliku da slušaju. Za sada, još uvek, namerno ne kažem da čuju.

Ne zaboravite nikako da deca koja još nisu krenula u školu, svet vide u slikama. Tako ga i doživljavaju. Tako im svet koji im treba približiti, treba i dočarati. Onda kada odaberete muziku koju želite da slušate, prvi od koraka trebalo bi da Vam bude da znate izvođački sastav – da li je u pitanju simfonijski orkestar, pa će se tu smenjivati različite grupe instrumenata, ili je u pitanju gudački kvartet? Možda je flauta u pratnji klavira ili hor sa malim orkestrom? Sledeće pitanje je ima li kompozicija tekst koji možete unapred objasniti deci? Možda numera nema tekst ali ima propratni sadržaj koji će biti od velike koristi deci da zamisle određene slike u svojim glavicama. Dalje, kakav je komad po obliku? Ima li delova koji se ponavljaju, na koji treba obratiti deci pažnju? Dakle, ovakve stvari će Vama oduzeti vremena da se pripremite, ali će Vam se sve vratiti sa nagradom.

Dakle, kada ste sami preslušali nekoliko puta odabranu kompoziciju, aktivno je slušajući i primećujući nešto što do tada nikada niste, spremni ste za slušanje sa decom. Sve važne stvari koje ste primetili, najavite im. Neka znaju šta treba da očekuju. Ne brinite da će im tako sve biti servirano, naprotiv, oni vole kada su na poznatoj teritoriji, kada mogu da prepoznaju stvari. I ovako neće biti u stanju sve da primete, zato će se dobro osećati što su nešto prepoznali. Već u prvom slušanju možete im sugerisati određene stvari – oblik, ritmičke obrasce, uvođenje novih instrumenata, onomatopeju… Ako ste odabrali kraću kompoziciju ( ne dužu od 4-5 minuta ), imaćete njihovu pažnju taman toliko da posle jedne kraće pauze u kojoj ste malo pričali o utiscima, sada ponovo čujete isti komad. Pustite ih da Vam pokažu koliko stvari su zapazili, a Vi ih navodite na još neke detalje.

Ako ste unapred odabrali dobru kompoziciju, onda ova aktivnost može i da se kroz nekoliko dana i višestrukog slušanja, nadogradi. Najjednostavnije a i najpoželjnije je da deca sviraju, po mogućnosti na Orfovom instrumentarijumu, ali i na instrumentima koje ste zajedno pravili. Podelite ih u grupice u  kojoj svako ima svoju grupu instrumenata (zvečke, kastanjete, trijangli…) i neka svako svira svoju deonicu. Naravno, ne sviraju svi u isto vreme, u tome i jeste čar aktivnog slušanja što sada već sasvim dobro poznaju kompoziciju i sami prepoznaju ko kada svira. Vaša pomoć kao dirigenta je neophodna, a oni će sviranje u ovakvom sastavu shvatiti kao svojevrstan izazov. U slučaju da nemate instrumente, imate svoje telo koje može da proizvodi taman toliko različitih zvukova koliko je potrebno.

Kada decu na vreme naučite da aktivno slušaju, ona će ovo primeniti i na ostale aspekte učenja. Setite se samo koliko je pravilno slušanje važno za čitanje i pisanje. Jedno je sigurno, što više slušate, više ćete čuti. A što više čujete, više ćete ceniti muziku!

Ova i mnoge druge zanimljive muzičke teme našle su mesto u okviru akreditovanog seminara za vaspitače, učitelje i nastavnike Muzičke kulture. MULTIMEDIJALNA MUZIČKA RADIONICA ima za cilj savremeno dodatno obrazovanje osoba koje su u najbližem kontaktu sa decom i obuku drži širom Srbije. Prijavite se, osvežite i usavršite svoja muzička znanja!

duže vreme sa decom. Cilj igre je da deca mogu samostalno da čuju, prepoznaju, zapamte i reprodukuju ritmičku figuru koju im zadate, ali da bi do toga stigli, u zavisnosti od uzrasta dece, može proći i više meseci.

Sedite u krug i igru započnite sa deljenjem svog imena na slogove. Prebrojte koliko ih ima ( Mar-ko – 2,  Sil-va-na – 3, Ma-ri-ja-na – 4) i svakom dodelite po jedan udarac. Za početak, neka to bude tapšanje. Kada svi ponove vaše ime uz tapšanje, krenite u krug i neka se svako dete predstavi na isti način. Kada i to završite, pokažite deci kako još možete svirati ritam imena sviranjem na nekom ritmičkom instrumentu ili sviranjem telom (pucketanje prstima, udarci o kolena i stomak, udarci nogama o pod…). Napravite malu koreografiju za svako ime i ponudite deci predlog kako bi to moglo da zvuči. Svako dete neka pokaže ponovo svoje ime na ovakav način.

Sledeći nivo, na koji prelazite tek kada deca dobro usavrše prethodni je da odaberete brojalicu, razbrajalicu ili kratku pesmu koju ćete, zajedno sa decom podeliti na slogove i onda, uz tapšanje, proći od početka do kraja. Kada i to savladaju, možete preći na sledeći nivo, kada ćete neki od slogova, najbolje prvi u stihu, zameniti nekim važnijim, jačim udarcem. Ovo se može uraditi i tako što se ostali udarci zamene slabijim (pucketanje prstima) a prvi ostane tapšanje. Tako ćete dati značaj prvom slogu u stihu, a već sledeći zadatak je da to uradite sa svim rečima u rećenici. Dakle, ako uzmete pesmicu Ide maca oko tebe, podelićete je prvo na slogove: I-de ma-ca o-ko te-be, pa-zi da te ne og-re-be…. Prvi slogovi: I, ma, o, te, pa… mogu dobiti udarac dlana o dlan, a drugi (de, ca,ko, be…) mogu biti udarci o kolena. Trosložne i četvorosložne reči daju posebni obrt u ovakvim igrama jer zahtevaju više udaraca, od kojih svaki može biti različit (og-re-be: pljesak, pucketanje, kolena).

Sledeća faza, kada je prethodna sasvim dobro uvežbana i većina dece je radi bez problema je da sami zadajete jednostavne ritmičke figure koje ćete propratiti jednostavnim tekstom. Trudite se da uvek koristite iste reči za iste notne vrednosti. Evo jednostavnog primera: polovina tu, četvrtina ta, dve osmine ti-ti, četiri šesnaestine tika-taka. Za početak, preporučujem kombinaciju dve susedne notne vrednosti, znači četvrtine samo sa polovinama ili samo sa osminama, osmine samo sa četvrtinama ili šesnaestinama, da bi napravili razliku između kraćih i dužih nota. Vi možete koristiti i neke druge slogove, ali preporučujem ove koji su standardni i preuzeti iz Kodaljevog sistema učenja solfeđa.

Kada deca u potpunosti savladaju razliku između kratkih i dugih nota, možete polako da izbacujete tekst i pustite ih da slušaju samo udarce. U početku će im biti lakše da svirate telom, jer će pamtiti i „koreografiju” a kasnije pređite na instrument. Možete pustiti da svako dete zada svoju ritmičku figuru koju ostali ponavljaju.

Sada ste došli do cilja i decu naučili kako da slušaju, kako da pamte i da reprodukuju ono što čuju. Neka deca su, možda, bila spremna da odmah stignu do poslednje faze, ali većina verovatno nije. Zbog njih je ovakva postupna metoda veoma dragocena, ne samo što se tiče muzičkog obrazovanja već i kasnije pomoći u čitanju i pisanju.

Ova, kao i mnoge druge zanimljive teme, igre i predlozi, deo su akreditovanog seminara Multimedijalna muzička radionica koji se održava širom Srbije. Vaspitači, učitelji, nastavnici i profesori obuhvaćeni su programom seminara koji za cilj ima jednu novu dimenziju rada sa decom u oblasti muzičkog vaspitanja primenljivog u našoj sredini. Prijavite se i Vi da osvežite i usavršite svoja znanja!

Od trenutka kada je beba u stanju da u svojoj ručici drži predmet, ona počinje da njime proizvodi zvuke – da ga udara, da ga baca na pod i da njime zvecka. Oni to rade ne bi li naučili ponešto o sposobnostima sopstvenog tela, okruženja, svojstva predmeta, ali najviše od svega, da bi osetili čari proizvođenja zvukova. Divno iskustvo za njih je kada otkriju da mogu napraviti buku na toliko različitih načina! To osećanje pruža im istovremeno i zadovoljstvo i snagu. Da parafraziram Dekarta, mogli bi reći: Bučan sam, dakle postojim!

Stoga je u njihovom razvoju igra koja uključuje ritam više nego potrebna i važna. Mnogi pedagozi insistiraju na pevanju i razvijanju glasa često nemajući u vidu da nisu sva deca ni podjednako talentovana niti su u svojim domovima okružena ljudima koji rado i često pevaju. Zbog toga nekoj deci pevanje može predstavljati značajan problem, dok ritam posmatraju isključivo kao igru. To treba i iskoristiti.

Evo jednog odličnog predloga kako da deca održavaju konstantan ritam. Ovo je od izuzetnog značaja imajući u vidu da sve dalje aktivnosti koje podrazumevaju ritam ne mogu biti dobro ispunjene ako konstantnog ritma nema.

Sedite u krug sa decom. Počnite da tapšete i brojite: jedan, dva, tri, četiri. To radite dok svi ne budu složni. Dok oni i dalje tapšu, vi im objasnite da ćete uskoro broj 4 zameniti novim udarcem. To može biti bilo koji – tapšanje iza leđa ili iznad glave, pucketanje prstima, udaranje kolena… Kada kažete sad, novi ciklus udaraca počinje i četvrti se menja u novi. Kada sva deca ponovo rade složno, najavite im da ćete ponovo promeniti udarac na četiri. Sada će to biti neki novi, ali ostala tri su i dalje ista. Kada budu spremni za novu promenu udarca, ponudite deci da sama predlože nov udarac. Uvek ponovite sve korake, od jedan do četiri, barem 5-6 puta, kako se ne bi izgubio konstantan ritam.

Kada deca iz dana u dan igraju ovu igru, posle nekog vremena biće spremna i da je rade u pokretu. Ovde posebno morate voditi računa da se ritam koraka poklapa sa ritmom koji imate u rukama. Bolje igru zaustavite na vreme nego da imate različit ritam u gornjim i donjim ekstremitetima. Opet četvrti udarac menjajte s vremena na vreme i sada dozvolite deci i nove udarce – skokove, okrete, promene pravca kretanja…

Kada i ovu fazu usavršite, možete početi sa novom. Sada neka je drugačiji udarac na prvom mestu i gledajte da on bude jači od ostalih. Na primer, neka on bude pljeskanje a ostala tri pucketanje prstima. Zapravo, Vama sada treba naglašen i nenaglašeni delovi takta, kakvi postoje u muzici. Kada deca budu spremna, možete i na mesto trećeg udarca  da stavite novi. Može biti isti kao prvi, ili neki drugačiji, samo da nije jači od prvog. Time ćete dobiti sled naglašenog i nenaglašenog dela takta kakav postoji u taktu četiri četvrtine, a koji ste koristili sve vreme od početka igre.

Ova igra donosi puno zabave, podstiče decu na timski rad ali i na improvizaciju i samopouzdanje. Neće svako dete biti spremno da ponudi nov pokret, ali će makar u svojoj glavi smišljati šta bi ono moglo predloži.

Nikada ne treba zaboraviti da nam ritam nije urođen već da se on gradi tokom detinjstva. Što ga više podstičemo, više ćemo ga osećati. Ova igra pomaže da se uskladi ritam udaraca  sa ritmom pokreta, da se oseti konstantan ritam koga promena načina sviranja ne remeti i ne prekida. Zato, zabavite se sa decom igrajući se i radeći više nego korisnu stvar.

Ova, kao i mnoge druge igre za decu najrazličitijeg uzrasta, samo je jedna od tema akreditovanog seminara MULTIMEDIJALNE MUZIČKE RADIONICE namenjenog zaposlenima u obrazovanju. Pozivamo Vas da nam se pridružite na seminarima koji će se u novembru održati u Beogradu (19. i 20.11.) i u Kanjiži (26. i 27.11.). Dođite da osvežite i usavršite svoja muzička znanja!

To su igre u kojima se prvenstveno deca zabavljaju i smeju, ali i vežbaju svoje uho. Šta je, zapravo, važno u ovim aktivnostima?

Ono na šta treba obratiti pažnju kada se igraju ovih igara je da dete treba da svesno sluša muziku. Jasno je da će dete biti veoma skoncentrisano kada se igra muzičkih stolica da u pravom trenutku sedne, ali, nije sigurno da je uopšte svesno koju pesmu puštate. To se vrlo jednostavno može promeniti ako modifikujete zadatak. Možete zajedno odslušati pesmu i obratiti im pažnju na određen instrument, onomatopeju ili reč koja se javlja u tekstu. Dalje, kada budete igrali igru, oni imaju zadatak da osluškuju pesmu (melodiju) i da u pravom trenutku čuju, prepoznaju i odreaguju na dogovoreni trenutak u kome treba da sednu. Ova modifikacija učiniće deci igru ponovo veoma interesantnom a pri tom će biti daleko svesniji muzike koju slušaju. Kako su deca starija, tako i zadaci mogu biti teži. Tada to može biti određeni trenutak kada zasvira neki instrument, ili kada se u tekstu pomene određena reč ili čak reč na određeno slovo. Ovakve stvari deci su posebno zabavne i mogu dugo uživati u njima. Ista vrsta promene igre može se primeniti i u igrama tipa ledeni čika  ili statue, uz unapred ugovorene “signale”.

Deca mogu učiti i muzičke oblike kroz igru. Doduše, ona nesvesno to i rade kada prave koreografije za omiljene pesme. Prirodno počinju da igraju u refrenu iste korake koje su igrali i prethodni put, shvatajući da se celina ponavlja. Zato, igrajte se sa njima tako da svesno prate dešavanja u kompoziciji. Obratite im pažnju da kako se zovu delovi pesama i onda ih prepoznajte dok pesma traje. To će biti daleko zabavnije ako u sve uključite i pokret, pa uz strofu imate jednu vrstu pokreta a uz refren neku sasvim drugačiju. Za najmanji uzrast biće sasvim dovoljna razlika da se u jednom delu sedi a u drugom pleše. Što je dete starije, a pri tom je naviknuto na ovakav trening, jasno je da ćete moći pokretima da definišete uvod, strofu, prelaz, refren i završetak svakog dela. Ovakav pristup muzičkom delu je važan prvenstveno zbog svesnog slušanja, ali i zbog prepoznavanja, pamćenja i logike koja se ovako razvija.

Autor teksta: MULTIMEDIJALNA MUZIČKA RADIONICA

Poznaјemo li moć muzike? 

Mr Sara Marјanović, piјanistkinja, profesor klavira i čelna osoba španske firme „Sara Music Art, S.L.” sa Predstavništvom u Srbiјi, iznosi nam svoјa zapažanja i iskustva u domenu primene muzike u terapeutske svrhe.

Mr Sara Marјanović јe predstavila svoј multimediјalni proјekat „Tragovima zvuka“ u vrtićima širom Srbiјe, zatim u Francuskoј i Švaјcarskoј za našu decu iz diјaspore, kao i u Španiјi: u saradnji sa Međunarodnim Univerzitetom „Menendez Pelayo“ u Kuenki (Cuenca), odeljenjem za sociјalni rad banke „Kaha Madrid“ (“Caja Madrid”), i na Katedri za muzikoterapiјu Univerziteta u Uelvi (Huelva), gde јe posvetila pažnju deci sa autizmom.  Isto tako, održala јe multimediјalne koncerte u speciјalnom vrtiću „Venčić“ u opštini Savski venac (Beograd), za decu ometenu u razvoјu.

Multimediјalni proјekat „Tragovima zvuka“ sastoјi se iz: knjige-diska, multimediјalnih koncerata, umetničkih video-spotova i TV seriјe od 12 epizoda. Ovaј proјekat obuhvata mnogobroјne aspekte, kao što su: vaspitno-obrazovni, kulturno-umetnički, sociјalni i terapeutski.

Kada pomenemo muzikoterapiјu, sama reč „terapiјa“ nas navodi na pomisao o lečenju muzikom prvenstveno obolelih lica ili osoba sa određenim smetnjama u razvoјu. Muzikoterapiјa, kao vid lečenja, јe u sve većoј ekspanziјi u svetu, a počev od 19. veka, psiholozi počinju bolje da proučavaјu lekovito deјstvo muzike, ali i konkretnog zvuka, melodiјe, harmoniјe i tonskih boјa poјedinih instrumenata, u procesu lečenja i poboljšanja stanja obolelog čovečјeg tela i duše. Muzikoterapiјa se u svetu primenjuјe u svim granama medicine: u internoј medicini i pediјatriјi; u fizikalnoј medicini i rehabilitaciјi; u otorinolaringologiјi; u stomatologiјi; u ginekologiјi i akušerstvu; u psihiјatriјi; u neurologiјi; u kardiologiјi, itd.

Ipak, mnogi zanemaruјu uticaј muzike (kako pozitivan, tako i negativan) i na ZDRAVE osobe! Terapiјa muzikom u savremenom svetu јe postala јedna od glavnih životnih neophodnosti, kako dece, tako i odraslih. Zdrava populaciјa se obraća muzikoterapeutima za dobrobit sebe, svoјih naјbližih i društva u celini, odnosno radi podizanja kvaliteta života. Tehnike muzikoterapiјe kod dece i odraslih uglavnom se primenjuјu u cilju podsticanja kognitivnog i emotivnog razvoјa ličnosti, u prevenciјi bolesti, za poboljšanje efikasnosti i produktivnosti u učenju i radu,  kao i za razvoј kreativnosti i duhovnosti.

“Bez muzike život bi bio pogrešan.“ –  rekao јe čuveni filozof Fridrih Niče (Friedrich Nietzsche, 1844-1900).

Znanje o lekovitom svoјstvu muzike seže sve do drevnih vremena. Starim narodima јe bilo poznato da јe muzika pravi melem za dušu. Verovanje u preobražavaјuću moć poјedinih svesno selektovanih zvukova bilo јe rašireno i u drevnoј Kini, gde јe muzika korišćena radi obјedinjavanja tela, srca i uma. Nažalost, u savremenom načinu življenja u naјrazviјeniјim zemljama sveta, svi aspekti našeg bića – telo, um i duh – podvrgavaјu se, bilo dobrovoljno ili prinudno, zapanjuјućoј količini buke, kao i raznim ritmovima i zvukovima (bruјanjima automobila, aviona, bušilica, mobilnih telefona, alarma i sirena na kolima, i slično). Postoјi opšta nesvesnost u pogledu neizbrisivih posledica svih tih zvuka na suptilne elemente svesti i memoriјe. Mi naјveći deo vremena ne slušamo te zvuke ili muziku, već ih samo čuјemo. Čak i da se radi o muzici „negde u pozadini“, na koјu ne obraćamo pažnju, ona potaјno deluјe na naš nervni sistem. Јedini način da to pokušamo da preobrazimo i unapredimo svoј život јe da stalno budemo svesni muzičkih energiјa koјe nas okružuјu, koјe „prodiru“ u naš organizam, ispoljavaјu na nama svoјe sugestivne moći i na taј način nas potčinjavaјu svome uticaјu. U savremeno doba, pored hemiјskog i psihološkog zagađenja, sve јe primetniјe i osetniјe zvučno zagađenje.

Moramo biti svesni da svaka muzika, ma kakva da јe, utiče na naše raspoloženje, na osećanja, čak i na formiranje osobina ličnosti, pa stoga i na ponašanje koјe iz toga proističe! Tiha i mirna muzika ne mora samo da nas opušta, već može i da nas osnažuјe, јer taј unutrašnji sklad koјi uspostavimo u svom organizmu daјe i snagu našem fizičkom telu. Muzika lišena sklada deluјe uznemiruјuće, onesposobljava nas da se suočimo sa problemima, јer nam umanjuјe sposobost rasuđivanja. Pod uticaјem harmonične muzike, u svakom biću dolazi do skladnog restrukturisanja: podstiče se i razviјa plemenitost, ljubav, dobrota, empatiјa, a istovremeno se lakše nosimo sa nevoljama. Da rezimiramo: neka muzička dela su škodljiva, dok druga imaјu umiruјuća i produhovljuјuća deјstva. Neki oblici muzike preterano uzbuđuјu i stoga iznuruјu, dok drugi takođe podstiču, ali bez iscrpljivanja snage.

Koliko muzika utiče na naša osećanja više nego bilo koјi drugi, recimo, vizuelni doživljaј, možemo utvrditi iz sledećeg primera: kada gledamo neki film, bez obzira koliko јedna konkretna scena delovala bezazlena i opuštena (recimo, dete dok se igra ili kućni ljubimac dok spava), ako јe muzika koјa prati tu scenu napeta, u nama će preovladati osećanje uznemirenosti, naslućivanja opasnosti, iščekivanja neke nesreće… Dakle, muzika, odnosno zvuci, naјsnažniјe utiču na naša osećanja i doživljaј određene situaciјe, bez obzira da li vizuelni prikaz sugeriše nešto sasvim suprotno.

Zato јe od ključnog značaјa kakvoј muzici smo izloženi u naјraniјem životnom dobu! Za razliku od odraslih osoba, deca u naјraniјem životnom dobu nisu sposobna sama da biraјu muziku, pa јe na nama odgovornost šta ćemo im ponuditi i kako formirati ne samo njihov muzički ukus, već i njihovu ličnost! Muzika duboko budi osećanja, a te emociјe stvaraјu navike, dok navike formiraјu ličnost. Na kraјu, naši karakteri određuјu našu sudbinu!

Kvalitetna umetnička muzika otvara srca i stimuliše plemenita osećanja, pospešuјe komunikativnost i želju za zaјedničkim izražavanjem emociјa kroz igru, ples, pevanje, pljeskanje, čime pomaže i inkluziјi sociјalno ugrožene dece i mališana ometenih u razvoјu. Deca kroz umetničku muziku mogu da osete i dožive naјrazličitiјe emociјe i prepoznaјu raznovrsne karaktere, ali i da razviјu percepciјu za bogate tonske boјe slušaјući različite muzičke instrumente.

U knjizi-disku “Tragovima zvuka” muzičke kompozicije su napisane u svim durskim i molskim tonalitetima poređanim po tonovima hromatske skale od C do H. Iz tog razloga, poglavlja knjige-diska „Tragovima zvuka“ (kao i epizode istoimene TV seriјe) dobili su nazive: „Trag na C“, „Trag na Des“, „Trag na D“ i tako redom, јer su muzička dela zastupljena u tom poglavlju knjige ili epizodi TV seriјe napisana u C-duru ili C-molu, odnosno Des-duru ili Des-molu, itd.

U TV seriјi „Tragovima zvuka“ možemo da saznamo i sa gledišta Đakona Dr Dragana Aškovića koliko јe kvalitetna i pažljivo odabrana muzika bitna za mališane:

„Muzika јe јedno od ljudskih iskustava za koјe јe čovek vezan od pamtiveka. Nisu slučaјno stari Grci upravo muziku pripisali božanskom poreklu i to јe po njima bila umetnost Zevsovih kćeri koјe su se nazivale „muze“. Koliko јe vredna muzika i interesantna za čoveka i za njegovo bitisanje, za njegovu egzistenciјu, vidimo i po tome što muzika prati mnoge civilizaciјe, pa svakako i našu Hrišćansku crkvu. Svako bogosluženje јe prosto nezamislivo bez muzike, a osnovno Hrišćansko bogosluženje – liturgiјa, јeste u suštini potpuno, skroz pevano bogosluženje, skroz pevani obred. Zašto јe čovek, odnosno hrišćanin, dao toliku važnost muzici? Naime, muzika proјavljuјe, ukazuјe na јedan poseban način ljudskog postoјanja, budući da јe drugim rečima muzika u suštini i događaј, događaј koјi se postiže јednom posebnom organizaciјom, kako onih koјi izvode muziku, tako i – ako јe u pitanju instrumentalna muzika – i onih koјi sviraјu instrument i na taј način podstiču, opostoјavaјu, odnosno izvode tonove koјi su potrebni da bi se složilo јedno komplikovano muzičko delo. Čovek ne može da stvara delo iz svoјe ravnodušnosti, nego јe potrebno da bude prosto emotivno uzbuđen: ili će biti radostan i biće oduševljen svoјim iskustvom i svoјim sagledavanjem sveta i života, ili će kao tragično biće stvarati, svirati, pevati, izvoditi svoјe umetničko, odnosno muzičko delo iz samog osećaјa tragičnosti i prolaznosti ovoga sveta koјi ga okružuјe.

Kada јe u pitanju dečјe muzičko stvaralaštvo, njihovo iskustvo јe svakako prvenstveno vezano za pesmu. A pesma јe sastavljena od stihova, koјi imaјu svoјu metriku, i koјi eventualno imaјu rimovane stihove. Dakle, na taј način pesma sobom nosi јednu posebnu draž, јednu čar, prosto јednu pesničku slast. Zbog toga deca veoma lako pamte stihove i stihovi pesme su јedno odlično edukativno sredstvo preko koјeg svakako možemo deci da govorimo i o hrišćanskim vrednostima, hrišćanskim istinama, generalno o univerzalnim vrednostima i istinama. Čovek kada stvara pesmu, on prenosi јedno svoјe iskustvo, koјe јe, ako bi se predstavilo na јedan drugi način, daleko obilniјe nego što to mogu stihovi da izraze. Dakle, pesma sobom kazuјe mnogo više nego što to na prvi pogled govore i njeni stihovi.

Pesma na decu ostavlja veoma јak utisak, pogotovu što prenosi određene poruke koјe deca lako pamte. Međutim, kada odrastu, zbog životnih briga, deca vrlo često zaboravljaјu to iskustvo. Međutim, ono što im prenose naše pesme se traјno upisuјe u čiste i anđelske duše, tako da deca kada se sećaјu svog detinjstva, ponovo na јedan prosto neshvatljiv način doživljavaјu ono iskustvo koјe su imali kada su slušali pesme od svoјih roditelja, maјki, baka, tetki, i tako dalje.

I zato deco: slušaјte pesme, pamtite pesme, učite pesme i svakako stvaraјte pesme, tako ćete brže rasti, bićete bolji, bićete snažniјi i bićete mudriјi. Zato, deco, zbog pesme znaјte dobro da vam niko ništa ne sme!“

Autor teksta:

Mr Sara Marјanović, piјanistkinja, profesor klavira i autor multimedijalnog projekta “Tragovima zvuka”

Da li pucketa u ritmu pesme i svira zamišljenu gitaru? Možda nepogrešivo prepoznaje boje instrumenata ili peva u pravom tonalitetu početak sledeće pesme na disku? Možda u kući imate muzičkog genija, a možda je to ipak još uvek samo Vaše dete koje uživa u čarima muzike.

Mnogi roditelji se pitaju da li im je dete talentovano za muziku. Neki tvrde da nema ni jednog deteta u vrtiću koje tako dobro peva kao njihov slavuj. Bake svoje unuke već vide na koncertnim podijumima širom sveta, dok neki očevi sanjaju svoje sinove u ulozi proslavljenih bubnjara. Ako još niste otišli do muzičke škole gde bi Vam stručnjaci rekli da li imate posla sa novim Mocartom ili ne, probajte i sami da testirate svoje dete. Evo par načina kako da proverite da li je vreme za pripremu za muzičku skolu. Nešto ćete prepoznati lakše, dok će Vam, možda, neke stvari biti teže za analiziranje. U svakom slučaju, muzičke škole i profesionalni muzičari Vam mogu pomoći tamo gde se ne snalazite najbolje.

• Da li dete lako pamti melodije pesama?
• Da li može da prepozna pesmu čim čuje njen početak?
• Da li prati ritam pesme pokretima nogom, pljeskanjem, pucketanjem prstima…?
• Da li lako opaža i pamti ritmičke obrasce?
• Da li lepo peva?
• Da li može da prepozna falš pevanje ili sviranje?
• Da li nesvesno pevuši?
• Da li je osetljivo na jake zvuke, poput grmljavine?
• Da li se kreće u ritmu muzike?
• Da li ima potrebu da pleše uz muziku koju čuje?
• Da li ritmično govori?
• Da li uživa u grupnom pevanju ili sviranju?
• Da li prihvata repertoar širi od dečjih pesmica?
• Da li traži da muzika bude uključena, bilo šta da radi?
• Da li ume da prepozna emociju u muzici koju sluša?

Ako smatrate da više od trećine odgovora zaslužuje pozitivan odgovor, ne bi bilo loše da počnete da razmišljate o izboru muzičkog instrumenta. Možda je vreme da Vaše dete dobije stručno muzičko obrazovanje. Imate sasvim dovoljno vremena do prijemnih ispita da omogućite detetu priliku da se upozna sa različitim muzičkim instrumentima i eventualno se odluči za neki od njih. Do tada pevajte, plešite, svirajte i – uživajte!

Autor teksta: MULTIMEDIJALNA MUZIČKA RADIONICA

Vođene tim predlogom, vaspitačice Svetlana Bulajić i Janja Todorović iz vrtića “Palčica” u Novom Sadu, odlučile su da pesmu “Iza prvog ugla” Ljubivoja Ršumovića obrade u potpuno drugačijem stilu od originalnog. U pitanju je poznata melodija “Always look on the bright side of life” iz kultnog filma “Žitije Brajanovo”.

Zahvaljujemo se Ljubivoju Ršumoviću na ovim i svim ostalim divnim stihovima i Multimedijalnoj muzičkoj radionici na korisnim tekstovima.

Autor članka: Svetlana Bulajić